APEL ZA POMOĆ

          Porodica Kocić se odlučila na ovaj korak iz tog razloga što im više ništa drugo nije preostalo. Mi živimo od socijalne pomoći, i nismo u stanju da ikako privređujemo. Kada bi nas neko video skupa, odmah bi uočio da se priroda surovo poigrala sa nama. Kocić Zoran, kao glava porodice je u 42. - oj godini žvota doživeo šlog. Od tada hoda otežano i ima problema sa povišenim pritiskom. Stalno je pod terapijama i tako će ostati do kraja njegovog života. Otišao je u invalidsku penziju koja ne zadovoljava ni njegove potrebe za lekovima. Od pomenutog primanja Zoran ne može da odvoji para za banjsko lečenje koje mu je preko neophodno. Njegova supruga Borinka Kocić, nekad je bila mlada i zdrava žena koja je sa osmehom gledala na budućnost. Onda se rodilo dvoje dece. Obadva sina su rođena sa neuro-mišićnom distrofijom. Pritisak okoline i lična tuga su dovele do toga da se osmeh sa njenog lica izbriše. Njena nada da će njena deca i unuci da se staraju o njoj je zauvek izgubljena. Sve to je dovelo do toga da su njeni živci popustili. Od 1986. godine Borinka je pod stalnom terapijom za psihičke bolesnike. Ona ne ostvaruje nikakva primanja. Najstariji sin Bojan (1971) je počeo kao zdravo dete. Njegova dijagnoza (SMA3) je počela se manifestuje u drugoj godini života. Išlo je polako, ali sigurno. Prvi simptomi su se videli u otežanom hodu. U četvrtoj godini života je ustanovljena dijagnoza SMA3 (SPINALNA MIŠIĆNA ATROFIJA - TIP 3). Tada su Borinka i Zoran po prvi put saznali da njihov sin prvenac ostatak života provesti u kolicima. Bojan je uspeo da uz nadljudske napore završi srednju školu. Međutim u našoj zemlji, tada, a ni sada, niko ne želi da pruži priliku osobama sa invaliditetom da se dokažu u radu. Tako je Bojan ostao vezan za svoju porodicu i kolica. Drugi sin, Ivan Kocic (1974) je počeo da pokazuje iste simptome slabosti kao i Bojan. U trećoj godini života Ivanu je ustanovljena ista dijagnoza kao i kod Bojana (SMA3). Borinkino i Zoranovo sunce je zašlo. Tuga i bol su dostigli svoj vrhunac.

            Porodica Kocić danas živi na okupu. Svi žive u dvosobnom stanu na devetom spratu. Pomažu jedni drugima i pokušavaju da svojim potrebama ne opterete svoje ukućane. Preko zime su svi u stanu i jedva čekaju leto da malo izađu iz zgrade. Borinka i Zoran zajedno pomažu svojoj deci u njihovim svakodnevnim potrebama. Iako i njima treba pomoć trećeg lica oni svim preostalim snagama (koje često nisu dovoljne) pokušavaju da udovolje potrebama svoje dece.

            Sa obzirom da živimo na ivici egzistencije, molimo sve ljude dobre volje da nam svojim novčanim i materijalnim prilozima makar malo olakšaju život.

SVOJE DOBROVOLJNE PRILOGE MOŽETE UPLATITI NA:
Dinarski žiro-račun
 „Banca Intesa“  160-5400100029258-04
 na ime Ivan Kocić